Daj svoje mišljenje.
Toliko me prati to nesrećno zaljubljivanje ceo život, bukvalno od osnovne škole otkad mi se prva devojka sviđala, što je najgore sviđao sam se ja gomili devojaka koje mene nisu zanimale, ali ne mogu više pucam po šavovima, kao da sam nešto zgrešio pa mi se vraća. Imam 28 godina i bio sam sa 3 devojke do sada, svaka me nije gledala toliko ozbiljno a ja se zaljubio kao magarac. Dešavalo mi se u izlasku dve devojke pored mene i obe mi se umiljavaju, a ja magarac gledam telefon i čekam poruku od one kojoj sam 10-ti na DM. Taman malo se trgnem da ne mislim da je život uglavnom tuga i onda bam - demantuje me. Ne znam samo dokle više ova tragi-komedija, ma ustvari prava tragedija, odavno nije više komedija. Sad sam imao neki period da nisam radio 6 meseci pa me još više to pogodilo, moram početi da radim samo da ne razmišljam destruktivno. Nekako sam izgubio tu snagu inata koja me je pokretala, daj mi Bože snage samo da nađem onu pravu, da mi ne oguglaju osećanja dok ona ne dođe.
