Ispovesti

Idem na psihoterapiju. Jedan od domaćih zadataka koji sam dobila je da pitam mamu da mi kaže da me voli. Bilo mi je jako teško, pošto ona to za ovih mojih 50 godina nije učinila, ali ja nisam gubila nadu. Nekako sam uvek čeznula da će to učiniti, pošto sam je slušala kako to drugima govori. I eto... sad kad sam je pitala, sa nekim podsmehom mije rekla da neće da mi kaže. Terapeut je rekao da je ova vežba trebala da mi posluži da se konačno suočim sa tim i prihvatim da se to nikada neće desiti. Sve je to super što on meni priča, ali je jako teško da se uradi, pošto ja onda tu ljubav stalno tražim od nekih drugih ljudi (muža prvenstveno) i svesna sam koliko sam naporna i jadna, a sebe ne mogu da zavolim jer stalno osećam da nisam vredna toga (jer kakav sam ja to čovek kad ga ni rođena majka ne voli).