Ispovesti

Živim u inostranstvu i okružena različitim verama, u poslednje vreme postala sam malo sita jer mi isključivo prilaze momci drugih vera. Da se odmah ogradim, ja sam hrišćanka i apsolutno nemam ništa protiv ljudi drugih vera, zapravo, veliki deo istih su mi jako dobri prijatelji. Međutim, kada pričamo o odabiru mog partnera, tu već želim da i on bude pravoslavac. Elem, stojeći na liturgiji, molim se i mislim u sebi ”Toliko sam dugo sama, Bože, molim te, za početak mi pošalji samo nekoga ko će biti pravoslavac”. U tom trenutku ugledam momka koga ne poznajem pomaže sveštenicima, stoji kod oltara i razmišljam ”Eto, koliko lep momak, zašto jedan takav ne bi meni prišao?” Završavam službu odlazim kući, listam instagram kad tamo skroz random lik me zapraćuje i javlja mi se. Ne poznajemo se. Krenem da odgovaram, pita on šta sam radila danas, rekoh ništa posebno bila do crkve, pita on mene ”Stvarno? I ja sam, da li si me možda primetila, bio sam kod oltara?” Eto, nikada brže ispunjenje želje.