Daj svoje mišljenje.
Muž mi je poginuo je 2 nedelje. Imamo dete od 3 i dete od 5 godina. Ja sam pre naše veze radila u inostranstvu, imala dobar posao, finu platu i ušteđevinu. Vratila sam se u Srbiju i zajedno smo otvorili firmu. Bili smo jedini zaposleni, i podjednako brinuli o deci i svemu. Stan je on nasledio od roditelja u 18.godini. Imali smo sve i onda se sve preokrenulo. Da li sam u krivu što osećam ogromnu ogorčenost zato što njegovi roditelji žele da prodaju stan u kom smo živeli?Oni imaju stan u kome žive, stan koji su prepisali kćerki i 2 vikendice i pritom mi daju nedelju dana da se iselim. Ja imam minimalnu zaradu firme koja još nije dovoljno razrađena i koju ne znam kako ću voditi sama, osim ako sedište ne prebacim u svoj rodni grad gde bih imala podršku majke.
Inače nikada nismo imali nikakav konflikt i grozno mi je što im je prva pomisao da me izbace iz stana, iako te znači dodatnu traumu za njihove unuke.
