Daj svoje mišljenje.
Viđam se sa jednim dečkom već 5 meseci u početku smo oboje izrečito hteli samo da bude bezobavezno i da samo budemo prosto tu jedno za drugo, međutim posle 2 meseca je to postalo ozbiljnije i to baš. Postali smo nerazdvojni, počela sam da izlazim sa njegovim društvom, svugde me vodio sa sobom, upoznao me sa njegovima i predstavio kao "svoju lepšu polovinu", njegovi me zvali na novogodišnju večeru, počela sam da mu pomažem oko posla i to baš, pomagala sam mu oko svega, vadila ga iz sr.nja i slično. Zavoleli smo se i sve je bilo super do pre mesec dana. Ima dosta problema sa strane, izgubio je posao čak i plus trenira. Ne čujemo se kao pre oseća se udaljenost, i svi me osuđuju i pričaju mi da sam naivna i glupa jer sam tu za njega i čekam ga? Zašto je glupo biti tu za osobu koja ti znači i koja je bila tu uz tebe kad je tebi bilo najteže? Verujem mu i podržavam ga u svemu, čekam ga i tu sam jer je to moj čovek i ovo je samo loš period.
