Daj svoje mišljenje.
U ranim dvadesetim sam imala momka koji mi je zamerao što sam ambiciozna, otresita i što želim da radim na svom obrazovanju. Očekivao je od mene da budem tip top sređena i izigravam domaćicu. On je bio vrlo ambiciozan, prodoran i inteligentan. Sada u tridesetim imam momka karakterno vrlo sličnog ovom prvom, ali mi nabacuje da ne zarađujem dovoljno (imam platu veću od proseka), kako tapkam u mestu, hoće da budem više opuštena (volim da sam doterana). Da napomenem da sve po pola plaćamo iako zarađuje duplo više od mene i ni u čemu ne zavisim od njega. Nikako ne smem da mu sugerišem da sam išta kupila ili npr. sredila nokte/frizuru jer sledi pridika kako je to nebitno. Na okruženje generalno ostavljam jak utisak i važim za uspešnu i lepu ženu. Jedino očito svojim partnerima nikad nisam dovoljno dobra i tužna sam zbog ovoga.
