Daj svoje mišljenje.
Ne podnosim kad ljudi romantizuju siromaštvo i nemaštinu i govore da tako nastaju najbolji ljudi. Tolike stvari sam postigla sama (školovala se, položila za auto, kupila auto, školovala sestru). Znam kako je kad nemaš i uvek pazim da nekog ne oštetim, nekom nešto kupim i nije to posledica toga što sam zbog siromaštva postala bolja osoba nego sam život provela stresirajući se da imam osnovno. I sad kad sam sve postigla sama, mogu reći da nije bilo vredno jer nisam imala taj luksuz da budem ni dete, ni srednjoškolka ni student već sam tad isto razmišljala o egzistenciji i radila. Hrana, odeća, topao dom, obrazovanje je osnovno što roditelj MORA da pruži zakonski, šta to meni sad sve vredi kad sam se za osnovne stvari izborila sama i to u tridesetima. Sad nemam volje ni da uživam.
