Ispovesti

Moj otac je moj uzor. Takav čovjek se ne rađa često. Fizički sposoban za sve, zna da vozi kamion, auto, brod, oko struje zna sve, u školi nije bio neki đak i nije nešto mnogo završio ali je pokrenuo vlastiti biznis i dobro zarađuje, ima nas dvije ćerke i nikada nije poželio sina, istina je da smo i mi njemu pomagale oko svega, i kada treba da se nosi ormar na 5. sprat i cijepaju drva, ali je i on nama kuvao ručak i porubljivao hlače. Nikada nam nije branio da se šminkamo, oblačimo, izlazimo, pijemo, čak nas je i ohrabrivao, a dobra smo djeca bile, stvarno. Mama je išla na posao jer je htjela, ali je bila domaćica u periodu kada smo mi bile male, a ništa nam nije falilo nikada. Rođendane, godišnjice, praznike, nikada nije zaboravljao. On i majka često putuju negdje sami. Tehnologiju zna da koristi. Nama je išao na roditeljske i bio jako aktivan po pitanju naše škole, ali nikada strog. On je taj koji nas je tješio kad smo tužne, vodao doktorima kad smo bolesne. A čovjek je sa sela..