Moja sestra je abortirala prije nekoliko godina, tek kasnije smo saznali za to. Nisam religiozni fanatik, poštujem ženino pravo za izbor, ali licemjerno mi je kad nekad spomene kako će imati dijete, a nikad ne pomisli na to koje je dala "poništiti". Ponekad pomislim koliko bi to dijete imalo godina, imam osjećaj da nam to nerođeno dijete na neki način kažnjava cijelu obitelj. Ona je samoživa, puna sebe, konfliktna, sklona svađi s drugima, propadaju joj poslovni projekti, prijateljstva, ljubavi, ništa joj ne ide od ruke. Ja sam s njom u lošim odnosima jer sam ja kontra njoj, imam dojam da njezin postupak kažnjava cijelu obitelj.Ima li tko savjet kako tražiti oprost od tog nerođenog djeteta, ona sigurno ne misli da je loše uradila iako je veći vjernik od mene?
Ostavi svoj komentar
#247
Jednom sam, cekajuci red u supermarketu, veoma intenzivno prdnuo. Ljudi su pomislili da je negde iscureo amonijak i poceli da beze iz supermarketa.
odobravam 10820 • osudujem 472 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Nikad se nemojte družiti sa depresivnima, anksioznima, onima koji jedva imaju energije da dignu guz*cu ujutro iz kreveta - osim što će takvi jako naškoditi vašoj reputaciji, takvi će vas stalno gurati...
odobravam 131 • osuđujem 318 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe....
odobravam 240 • osuđujem 2415 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3167 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
