Daj svoje mišljenje.
Silom prilika sam zapao u bezizlaznu situaciju. Tragično u svakom smislu, em što sam izgubio brata koji ima kćer (majka ih je napustila pre par godina), em što su moji stari da se brinu o njoj. Sa maleckom sam oduvek imao prisan i blizak odnos, kao drugi otac i često uskakao burazeru. Međutim, dete kao i ja prolazi kroz bolan gubitak (kao i naši roditelji koji ni o sebi ne mogu potpuno da brinu) i ja sam joj sada sve. Tako će biti dok potpuno ne odraste (pa i posle), međutim devojka je protiv i dovela je u pitanje našu dugogodišnju vezu i zaruke zbog male. Ako je to problem, pa to onda nije problem, još uvek ne mogu verovati da nisam primetio taj nedostatak empatije (duše). Da napomenem da je volim ali i da imam kuću da se izgubi čovek u njoj, da smo burazer i ja razvili naš neki posao i da malecka ne bi bila problem (teret) ni u kom smislu. Pritom muška ruka je vaspitava od malena i stvarno je sa 5 godinica veoma uredna i poslušna i pažljiva. Poludeću zbog svih problema više…
