Ispovesti

Otkrila sam da sam trudna tek na početku sedmog meseca trudnoće tako što sam odjednom osetila jake pokrete i preplašeno otišla na hitnu. Mužu je otkriven rak, veče pred početak hemoterapije smo spavali poslednji put. U komi je sada i bilo je prekasno otkriveno. Umreće a neće ni znati da ćemo dobiti bebu. Kroz sav taj haos, gojila sam se, imala blage redovne cikluse, potpuno zanemarila sebe. Stomak mi je rastao, mislila sam da je zbog stresa i neurednog načina života, brze hrane, jer radim u 3 smene, inače sam krupnija osoba imam 85 kilograma. Ne mogu još da poverujem da ću imati naše dete. Ne znam da li sanjam, doktori kažu da je sve u redu, devojčica je. Stotine misli u minuti mi prolazi kroz glavu. Još nisam nikome rekla potpuno sam pogubljena. Hoću da iskočim iz kože od sreće a ujedno srce mi je slomljeno jer ljubav mog života se gasi, samo još par dana ili nedelja je tu.