Ispovesti

Jedva sam čekala da uhvatim bus i odem do grada gde imamo stan i da se isplačem. Već me u busu uhvatilo i počela sam da tiho jecam i lijem suze. Primetila je jedna baka i pitala što plačem, rekoh: smrtni slučaj. Ne rekoh da sam umrla JA, da je umrlo sve u meni kad me je majka uvredila što nemam decu, a njen mezimac ima ("on je vredan, a ti nisi sposobna muža da nađeš"). Sve se u meni slomilo, jer toj ženi ,mojoj majci, sam bila lojalna i slepo joj verovala, svi misle da je ona divna, a ona jeste svima dobra, ali prema meni je pakosna. Ja ne znam kako nastaviti odnos sa njom, ali odnos ćerke i majke više nije moguć!