Ispovesti

U nedelju predveče posle 20h vraćam se kući penjući se ulicom uz brdo. Vidim auto na sred ulice trza se da se parkira u rikverc i nikako da se pomeri, i vidim kroz šoferku žensko. Srećom ulica prazna, nigde nikog. Zastanem da je navodim i kad otvori prozor da mi kaže da će potrajati, vidim ono neka devojčica. Rekoh joj da se strpi i kad se parkirala baš ispod nekog drveta izađe iz kola, i kažem joj da ako ima 18 da uzme nekog pored sebe da vežba parkiranje. Ona istrči ispred mene sva presrećna i kaže da ima 30! Pogledam zgodna, lepa u licu, nasmejana a ne mnogo mlađa od mene. Zbunim se i onako umoran nastavim ka kući. Posle usput razmišljam gde je ne pitah za ime i broj, a po mraku i ispod senke nisam joj ni lik dobro video osim da je bila poslovno obučena. Zaboravio sam na sve muke i probleme, kao da mi je ubrizgana životna energija. Odlučim da sutradan prođem niz ulicu, i nema auta. Verovatno bila u gostima. Beograd.