Daj svoje mišljenje.
Imam 30 on 40, u braku smo godinu dana. Nisam znala da je klasičan Balkanac i mislila sam da se sve promeniti i da se sve navikneš. Ja ne mogu da se naviknem da su za njega kućni poslovi bauk, da je sve na meni, da se od mene sve očekuje i da skroz različito vidimo instituciju braka. Nije ni to neki preterani razlog, ali sve se promenilo od kako smo potpisali i jednostavno brak nam ne prija nikako, nikad gorih godinu dana, a 3 smo bili u vezi. Maštam o tome da se razvedemo, da pređemo na različite adrese, ali da i dalje budemo zajedno. Meni nikad više neki muškarac ne bi pao na pamet nakon razvoda, a njega volim kao čoveka. Volela bi tako, svako svoj život, ja bez obaveza, on kako kaže bez "zvocanja" i zadataka šta sve treba da napravi i sredi po kući i vidimo se kad stignemo, idemo na izlete, odmore zajedno. Znam da ludo zvuči, ali ne pristaje na raskid skroz, a ja više ne pristajem na ovakav život iz dana u dan i koliko ovog meseca ću mu uz njegovu omiljenu večeru predložiti ovo.
