Daj svoje mišljenje.
Jako dobra drugarica je pravila svadbu skoro. Trebala sam da idem sa mužem, ali su ga obaveze sprečile i na kraju sam otišla sama. Drugaricu sam uredno obavestila o svemu, i naglasila da ću svakako platiti mesto i za njega, jer sam ga prijavila. Ulazim u restoran sa drugaricama. Prvi šok, nema me za stolom gde je i ostalo društvo. Drugi šok, nema me ni na spisku! Nekako, negde, me nalaze, mislim se odlično, samo da se sklonim se vrata posle 20 min čekanja, kad eto ga i treći šok! Stavila me je za sto sa svekrvinim koleginicama, u ćošak sale, iako je znala da nikoga od njih ne poznajem. Društvo je naravno bilo u centralnom delu. Izgovor joj je bio da je MORALA da me izdvoji, jer je samo za tim stolom bilo mesta. Rečima se ne može opisati kako sam se osećala. Ispoštovala sam svadbu do kraja, nakon što sam došla kući isplakala se kao što davno nisam, i rešila da ne želim više ni da je vidim, ni da je čujem u životu!
