Ispovesti

Najbolja prijateljica, kuma i osoba za koju sam jedino bila spremna ruku da dam da ćemo zauvek ostati prijateljice me je odbacila kada je postala majka. Uvek sam bila tu i delovalo je da je i ona za mene. Bila sam uz nju jer sam tako osećala. Veći deo njenog života, pre, za vreme i posle trudnoće, iskreno se radovala ili tugovala sa njom. Kad se porodila polako sam uviđala da joj to više ne treba, da su joj potrebni ljudi koji žive istim životom jer drugačiji nisu vredni. Kada sam prolazila kroz za do tada najteže trenutke u životu, ona se čak nije ni pravila da sluša toliko koliko bi mi značilo i koliko je ljudski a kamoli posle svega, na par rečenica. Naši poslednji razgovori su izgledali smešno i ponižavajuće za mene. Nedostaje mi i boli me jednako kao razvod kroz koji prolazim.