Imam bebu od 3 meseca i volim je najviše na svetu, ali nekim danima mi je veoma teško da se povežem s njom. Prosto me nekad nervira što plače ceo dan ili plače "bez razloga", bude mi nekako nepodnošljiva. A onda kad mi se sve slegne i kad mi se osmehne i pogleda s tim slatkim okicama, skroz se istopim i krene da me krivica jede. Preispitujem da l sam dovoljno dobra mama i zašto me nekad preplave negativne misli i manjak strpljenja... Svi kažu, sve je to normalno, neispavana si, malo si i prezasićena al meni je postalo baš teško da prihvatim da pomislim da me vlastito dete nervira nekim danima... Baš postajem očajna.
Ostavi svoj komentar
#293
Namerno prelazim linije kad bojim!
odobravam 605 • osudujem 441 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Želim da devojka bude potpuno iskrena i otvorena sa mnom, ali momentalno bih je ostavio kada bi mi priznala da je ikada u životu bila u "kombinaciji".
odobravam 74 • osuđujem 273 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Namjerno sam ostala trudna s drugim djetetom, znajući da se planiram razvesti od njihovog oca. Čim se je prvo dijete rodilo, vidjela sam da on nije u stanju biti otac i muž kakav treba da bude, ali da...
odobravam 1673 • osuđujem 507 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3706 • komentari 0
Detaljnije
