Evo ide već druga godina a ja ne mogu da se odlepim od tog jednog dečka koga uopšte nije briga za mene i s kim nikada nisam ostvarila skoro pa nikakav kontakt sem toga što smo se vidjali u školi jer smo svojevremeno pohadjali istu. Ne znam šta da radim sa sobom, pokušavam da se “dozovem” i utuvim sebi u glavu da nismo jedno za drugo i da nikada nije pokazao da je zainteresovan za mene ali uporno mi je stomak pun leptirića kad god ga sretnem. Kako da se rešim ovog osećaja? Mislila sam da će to samo od sebe da prodje kada se udaljimo ali ništa od toga…
Ostavi svoj komentar
#177
Na ispitu iz mate koristim digitron čak i za računanje 1+3 .
odobravam 1688 • osudujem 141 • komentari 54
Detaljnije
Ispovest dana
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljud...
odobravam 293 • osuđujem 45 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Manjak finansija me je naterala da tražim cimera objavio sam u jednoj grupi za izdavanje stana pošto je to bio moj stan uredno napisao jedan tekst u vezi stana postavio slike stana mislim daje to bila...
odobravam 1264 • osuđujem 62 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3732 • komentari 0
Detaljnije
