Daj svoje mišljenje.
Moja majka je noćna ptica. Noću šeta po kući, uzme pa usisava, ulazi-izlazi sto puta na terasu da puši, ona vrata stara, moraju jače da se gurnu da bi se zatvorila, seti se nečega u sred noći pa upada u sobu u kojoj spavaš da baš tad priča o tome i neće sačekati sutra. Ukratko, tako me nikad me nije puštala da spavam noću. Od kad sam bila mala spavam samo nešto kratko pred zoru i malo popodne kad zaspi i ona. Kako je s godinama povećavala kafe (sad pije jedno 5 turskih dnevno), tako sam u srednjoj mogla da spavam samo u školi. U kući nije bilo moguće nikad jer je vrištala sve vreme dok je budna. Krenem napolje, ide za mnom. I tako evo. Živim sama od 19. godine. Tek sad sa 23 godine sam jedva rešila problem spavanja, spavam noću. Zaspim oko ponoći i ustanem u pola 8. Evo uveli nam treću smenu na poslu. Okreće mi se želudac. Daću otkaz. Ne dam spavanje nikom.
