Ispovesti

Prošlo leto me je momak ubeđivao da odemo na letovanje u njegovu “vikendicu”, kako ju je on opisao, umesto na more. Jer eto, jeftinije je. Navodno se radilo o nekoj lepoj i uređenoj kući, u lepom mestu (poznata banja). Kad smo došli tamo meni je odmah pao mrak na oči — u pitanju je bila stara, oronula kuća sa jednom funkcionalnom prostorijom (nije dovršen sprat), u kojoj su ranije živeli njegovi baba i deda. A mesto je bilo neko zabačeno selo bez ijedne žive duše, 20km od banje, a do najbliže prodavnice se pešačilo pola sata. Nije bilo tople vode, niti signala, ali je zato kuća bila prepuna paukova, bubašvaba, stonoga i ostalih insekata. Ja ne znam kako sam uopšte uspela da provedem 10 dana tamo, jer imam ogroman iracionalan strah od buba. I što je najgore, momak se svakodnevno “ljutio” na mene jer za tih deset dana nisam bila nešto naročito raspoložena za vođenje ljubavi. A najgore od svega, ostala sam sa njim i nakon toga. Ne znam zašto.