Ispovesti

Tokom razgovora sa dečkom u jednom trenutku mi je pozlilo. Imam blaži oblik epilepsije. Nisam izgubila svest, samo mi se ukočila jedna ruka, a sa drugom sam se uhvatila za stomak i u isto vreme imala ukočen pogled tako da nisam mogla ništa da izgovorim par sekundi jer me je nešto probadalo u grudima. On je se tu uplašio jer nije to očekivao. Inače je po prirodi plašljiv. Odmah je tražio da me odveze kući. Nisam odmah htela da mu kažem da imam taj problem. Za moj problem kažem tek kada odlučim da sa nekim budem u ozbiljnoj vezi. Pričali smo pre toga 2 sata i on je govorio kako mu je super sa mnom, kako mu prija moje prisustvo i da želi sutradan ponovo da se vidimo. Sve do trenutka dok mi se nije slošilo. U tom trenutku sam se uhvatila za njega kao da hoću jako da ga zagrlim. Mislim da je se i tu uplašio jer sam to uradila u trenutku kada mi nije bilo dobro kako ne bih pala.Dok me je vozio rekao je samo nemoj da umreš dok si sa mnom. Mislim da će pobeći od mene. 😓