Ispovesti

Život mi se raspada. Nikad nije bio ništa specijalno. Ali koliko god truda uložila u nešto, vremenom to prosto izbledi i nestane. Takođe, nikada mi nije išlo od ruke da zaradim i uštedim neke značajnije pare, uvek samo neka sića koja brzo nestane jer iskrsne nešto. Brak mi se raspada, stalno se svađamo. Stalno. Ne znam šta nam se desilo. Možda nisam trebala preko nekih stvari da pređem nego lepo da odem na vreme, umesto što sam dozvolila da dođe do ovoga...samo svađe. Skoro svaki dan. Umorna sam, ne mogu više. Dok sam ćutala valjala sam, a sada "mu pijem krv". Znači šta, kakav god da je muškarac, žena treba sve da prihvati jer ako se usprotivi nekim neprihvatljivim stvarima, ona pije krv itd. A on kada ispadne smrad, kaže izvini i misli da se to obriše i kao da se ništa nije desilo. I tako 1000 puta...izvini...izvini....izvini. Ljudi, to izvini ništa ne vredi ako ćete ponavljati ono zbog čega se izvinjavate. Baš sam maler nekako. 😒