Ispovesti

Imam izuzetno traumatična iskustva s muškarcima. Od nasilnog oca, preko prvog ozbiljnog dečka koji me je lagao o ljubavi, a zatim me je varao. Proganjanja od strane čoveka koga sam posmatrala kao iskrenog prijatelja i PTSP. Seksualnog uznemiravanja kada sam bila stažistkinja. Spajkinga. Zaključavanja u stanu iz kog sam jedva pobegla. Ovo su samo neki od incidenata, počinioci se ne poznaju. Ima toga još, ali ne bih stigla do poente. Elem, visoko sam obrazovana, čak previše kvalifikovana za posao kojim se bavim. Koji obožavam. Napredak je mukotrpan, zato što odbijam da budem quid pro quo devojka, koja ima seks za unapređenje ili daje da je neko pipa. Međutim, počela sam da manje oštro od*ebavam sve te muškarce koji mi se nabacuju. Nikada sa njima nisam, ne bih niti ću imati išta. Nikada. Ali danas umem da se nasmejem idiotskoj fori. Odgovorim na poruke, sednem na kafu. Trepucnem. I vrata su počela da se brzo otvaraju, za izuzetne prilike. Daj tipu nadu da će te j*bati, daće ti ceo svet.