Imam prijatelje, ali u isto vreme
nemam ih, jer oni stalno izlaze bez
mene i nikada me ne zovu. Jedini
trenuci kada se družimo su kada ih ja
pozovem ili organizujem nešto. Već
dve godine pokušavam da se
povežemo, ali ništa se ne menja
osećam se kao da sam nevidljiv, dok
me svi ostavljaju samog vikendom.
Dok svi oko mene grade nova
poznanstva i veze, ja osećam da gubim
najbolje godine svog života. U isto
vreme, nemam gde da pronađem novo
društvo jer su svi već formirani u
svojim grupama. Osećam se samim.
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1768 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 35 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž ima sina iz prvog braka, koji već godinama studira u Kanadi. U Srbiji ima svoj stan koji izdaje (majka mu živi u Nemačkoj). Sada završava studije i planira da se vrati ovde, ali planira da živi sa...
odobravam 1347 • osuđujem 60 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4065 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije