Imam prijatelje, ali u isto vreme
nemam ih, jer oni stalno izlaze bez
mene i nikada me ne zovu. Jedini
trenuci kada se družimo su kada ih ja
pozovem ili organizujem nešto. Već
dve godine pokušavam da se
povežemo, ali ništa se ne menja
osećam se kao da sam nevidljiv, dok
me svi ostavljaju samog vikendom.
Dok svi oko mene grade nova
poznanstva i veze, ja osećam da gubim
najbolje godine svog života. U isto
vreme, nemam gde da pronađem novo
društvo jer su svi već formirani u
svojim grupama. Osećam se samim.
Ostavi svoj komentar
#308
Minut, dva pre nego što stigne račun, ja klisnem u klonju i ostavim drugare da reše situaciju.
odobravam 792 • osudujem 4567 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Odbila sam dečka mlađeg od mene 5 godina, jer me starh okoline šta će reći kad se to sazna.
odobravam 49 • osuđujem 546 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kad sam bila u osnovnoj školi, nisam bila preterano zainteresovana za učenje. Svaki put pred neko odgovaranje ili kontrolni, mama me preispituje, dva-tri sata, nekad i više. Nije mi samo pomagala već ...
odobravam 1834 • osuđujem 94 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Tri dana pre svadbe, šminerka mi je otkazala šminku, razlog je bio i više nego opravdan, tako da se ne mogu ljutiti. Ipak, naravno da sam bila očajna u tom trenutku i požalila sam se rođenoj sestri. D...
odobravam 4330 • osuđujem 100 • komentari 0
Detaljnije