Ispovesti

Moj dečko je mnogo bolja osoba od mene. Njega svi vole i poštuju jer svima pomaže. On ima mnogo prijatelja. Ja nikoga. Mene trpe zbog njega a primetim im u ponašanju da me ne podnose. Nisam zla, nisam nikad izgovorila nešto da nekog uvredim, niti sam ne daj Bože šta branila. Nego nekako sam smotana za komunikaciju, pokušavam da ispadnem smešna a nisam. Samo sa njim sam prirodna i on me voli, i želi sa mnom da provodi vreme. A kad mu se ne ide negde izvlači se na mene. Njegovo društvo svaki put baci šalu kako mu ja branim sve, kad ja krenem kući pušta se sa lanca itd. Sad shvatam da stvarno to misle. Ne trudim se da ih razuverim, ali evo 2 godine traje ova priča. Viđam ih na svaka 3/4 meseca i uvek je sve navedeno isto.. Meni sve više postaje neprijatno sa njima, i svaki put se vratim kući sa mišljenjem da sebe ne volim.