Imam 20 godina. Prošle godine sam krenula na fakultet, i za razliku od prošlog leta, ovo leto mi je nikad gore. Živim u studentskom domu i verujem da nisam jedina koja se oseća kao ja. Sve više i više mislim da sam postala labilna osoba. Plačem za svaku sitnicu, postala sam priodno nervozna osoba. Još uvek se ne slažem sa rečenicom da su studentski dani najlepši dani, doduše nisam ni merodovna da tako govorim, ipak sam samo godinu dana gore. Ne družim se sa ljudima, ni u Beogradu niti iz svog grada, a bila sam tako društvena. Imam dve drugarice i kada dođem kući ni one ni ja nemamo o čemu da pričamo, samo ćutimo, čak ni ne blenemo u telefon, nego jednostavno se tako gledamo, duboko zamišljene. Nemam kome ni da ispričam kako se osećam i koliko sam samo suza ostavila u tom domu.
Ostavi svoj komentar
#319
Uvek nosim krupne pare, i onda pitam devojku da plati racun da ja ne sitnim hehe
odobravam 1110 • osudujem 7278 • komentari 63
Detaljnije
Ispovest dana
Zašto žene u opis profila stavljaju "majka toliko i toliko djece i imena djece, žena tog i tog čovjeka", pa nerijetko i username im je - nečija mama, kao da im je to jedino postignuće, a opet nikad n...
odobravam 643 • osuđujem 108 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Da nije bilo moje bake, ja danas ne bih bila živa. Pored rodielja koji su videli samo stariju sestru, ja bih umrla od gladi i hladnoće da nije bilo bake. Spavala sam u hladnoj sobi, jela ono što sestr...
odobravam 1899 • osuđujem 39 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Bune se moji što najviše volim svoju svekrvu. Ta osoba je meni više nego majka. Kada me je bivši suprug prevario i otišao drugoj, hteo izbaciti nas iz kuće, ja nisam imala ničiju podršku. Moji roditel...
odobravam 3138 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije