Ispovesti

Moj kolega i kombinacija - vrlo zamršena situacija dakle. Uvek se hvalio kako puno zarađuje, ima puno para, svi mu zavide što toliko radi i smeštaju mu i prave spletke. Nisam materijalista i iskreno me baš briga ko koliko ima, on ima za sebe, ja za sebe, šta me briga. Kad sam prvi put pristala da dođem kod njega, rekao je samo “Stan je mali”, kao da se pravda. Ljudi, kad sam ušla, samo što se nisam onesvestila. Stan nebitno što je mali, nego što je svuda haos, što je sve staro, okrečeno ko zna kad, užasno… Ja razumem da neko nema, ne može renovira, ali bar da mu bude koliko toliko sređeno. Drugo, kad se već hvališ da imaš para, mogao si bar da okrečiš, promeniš prozore… I samo da kažem, nisam se ja pozvala kod njega. On me je vrlo ciljano pozvao da izađemo u kafić blizu njega, prošetali i doveo me bukvalno do vrata njegove zgrade, dakle planirao je da me dovede. Mene bi bilo blam iskreno…