Daj svoje mišljenje.
Kad sam počela da živim sa bivšim dečkom, shvatila sam koliko on zapravo nema osećaj za druge. Kada se skuva ručak, on uzme koliko mu se jede, a ne svoj deo. Kada uđe u dnevnu sobu, on automatski uzima daljinski i prebacuje na ono što on hoće iako ja tu sedim i gledam nešto na tv-u. Neke osnovne stvari po kući sam morala da ga učim da uradi, a i ono što ume se nikad ne seti ako ga ja ne podsetim. To me toliko opteretilo da sam počela da ga gledam totalno drugim očima i na kraju sam raskinula. Svi me kritikuju kako sam izgubila tako dobrog dečka, a ja se samo osećam da sam se oslobodila velikog tereta. On ovako stvarno jeste dobra osoba i lep je i zgodan, ali ja ne mogu ceo život da idem za nekim kao za malim detetom.
