Ispovesti

U kasnim dvadesetim, po prvi put u životu imam normalnu kilažu. Imam osećaj kao da do sada nisam stvarno živela, već da je život samo prolazio u nerealnim, neispunjenim očekivanjima prihvaćenosti mog izgleda koji je diktirao dodatan trud za sve ostale sfere s obzirom na to da sam žensko, dok sam se ja se okretala hrani koja me je odrzavala u kakvom-takvom prividu sreće. Napokon više ne traćim svoje vreme u vezama koje mi ne odgovaraju samo kako bih se osećala željenom i vrednom. Sa kilogramima sam se otarasila i skoro svih mentalnih nesigurnosti, razmišljam: ako mogu da smršam, mogu sve. Prošlo je skoro godinu dana od kada sam prestala da se tešim i uživam u hrani, ali sada napokon uživam u životu. Ne nedostaje mi ništa, i vredelo je! Moje iskustvo: -35kg, svakodnevne šetnje 7-10k koraka, kalorijski deficit i sokovi sa zasladjivačima.