Ispovesti

Pre par godina stupio sam u vezu sa devojkom koju sam poznavao iz grada. Ispostavilo se da u svom životu nisam bio sa kreativnijom, strastvenijom, posebnom, drugačijom od ostalih žena ikada. Svaki dan sa njom sam nešto naučio i nekako upoznao samog sebe. Voleo sam je više nego ikada ikoga ali to nisam osetio sa njene strane. Nije me zavolila i ostavila me. Molio sam je, plakao, mesecima sam je proganjao da se pomirimo, bio sam spreman da joj pređem preko svega samo da budem sa njom. Odbacila me kao da nikad postojao nisam i već mi se 5 godina nikada nije obratila. Nikada se više nisam zaljubio jer nijedna nije bila kao ona, sve su nekako mlake nasprem nje. Pomirila se sa prvim dečkom sa kojim je bila i sve ove godine je sa njim. Juče sam je video posle dužeg vremena, trudna je. Kao da je umro deo mene. Došao sam kući i polupao sve stvari iz sobe od nemoći i tuge. Izgubljena je i poslednja nada da će ikada više biti moja. Kako da zaboravim ovu neuzvraćenu ljubav?