Ispovesti

Tek sad sa 32 godine nikad nisam bila dovoljna mojoj mami. Uvek je bio problem moj katakter. Ja sam dosta staložena, mirna osoba. Ni u poslu nisam borbena, jesam vredna ali nisam najglasnija. Nisam takva ni u društvu uvek sam izlazila gde drugi kažu i bilo mi je okej. Ali njoj to jako smeta. Naime zadesio me rak i njoj je doktorica rekla da će to mene jako promeniti da ću biti borbena itd. To se nije dogodilo nego sam se povukla u sebe i pronašla svoj neki mir. Nedavno na slavlju je hvalila borbenu devojku pored koje je sedela i bukvalno govorila da i ja treba tako. Ta devojka eno nosi nanogicu. Izuzetno cenim sebe i ne dam na sebe, školovana sam i nisam mutava, tamo gde treba da se pokažem ja se pokažem u najboljem svetlu ali eto osećaj da nikad nisam dovoljno dobra me sputava. Zašto majke ne prihvate karakter svoje dece i neguju ga.... Zašto?