Ispovesti

Ne znam više kako uopšte i dišem i živim. Osoba koju sam najviše volela me je povredila. To je bila osoba sa kojom sam maštala o porodici, miru, sreći, kako će nam se zvati deca... Povredio me je, zatim promenio se na bolje, ali moja osećanja nisu više ista, nije to ko pre, ne znači mi više ništa. Pita me što sve ne može biti ko ranije, što ja ne mogu biti ona od pre, ali to je u meni sve mrtvo. Sa njim sam samo jer su u meni uspomene, sećanje na mene u najboljem izdanju, sećanje na najsrećniju mene. Trudila sam se zbog njega i bila najbolja verzija sebe i ako odem znam da više takva nikada neću moći biti toliko ispunjena i srećna. Nikada neću voleti kao što sam njega volela, neću moći ni samog njega opet toliko da volim, a ni drugog muškarca. Odlučila sam da ostanem u ovoj vezi samo zbog pukih sećanja na lepe trenutke i na bolju sebe jer krenem li dalje zaboraviću na to, a neću to ponovo iskusiti. Neko neobjašnjivo osećanje.