Nikada mi neće biti jasno zašto ljudi koji se međusobno zovu radne kolege, imaju potrebu da kontrolišu jedni druge i sve znaju. Pri tom i ne podnose pritisak rokova ili zajedničkih projekata. Kada je došao na posao? Koliko je bio na pauzi? S kim je bio na sastanku? Šta je radio? Ko je ta druga osoba? Koliko je uzeo dana godišnjeg? Koliko dugo je bio na bolovanju? Gdje ide na ljetovanje? Kakvo auto vozi... i tako dalje.
Niko od nas se nije rodio u firmi i neće u toj istoj umrijeti. Svi smo zamjenljiva roba. Danas smo tu, sutra nismo. Treba se pogledati u oči na ulici nekada poslije...kakav je to ego, šta je to. Evo stvarno ne znam.
Ostavi svoj komentar
#167
Smuvam devojku, odvedem je kuci, skinem je, i samo sto sam poceo - vidim praljave gace na krevetu... Smuci mi se sve i oteram je napolje na keca! A onda skontam da su to ipak moje gace -.-
odobravam 1176 • osudujem 6451 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Živim sama već dve godine, od kad sam upisala fakultet. Ali nisam se preselila u drugi grad, već u stan koji je na 10 minuta od porodičnog. Svaki put kad dođem kod mojih na oni me vrlo brzo “podsete” ...
odobravam 348 • osuđujem 14 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Sjedam prvi puta dečku s kojim sam izlazila u auto, on se okrene meni i kaže "pazi kako sjedaš, nije ti ovo Clio", aludirajući na to da ja vozim Clio, a on BMW. Nasmijala sam se jer sam mislila da je ...
odobravam 2729 • osuđujem 42 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3181 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije