Nije mi krivo što pomaže njegovima, što ga zivkaju za svaku sitnicu. Krivo mi je što ga uzimaju zdravo za gotovo, što su večito nezahvalni, nikad im nije dosta i kao da mu ne daju prostora da ima svoj život (ako ih odbije, onda krene prebacivanje, pozivi, stvaranje osećaja krivice...) i na kraju se on i ja posvađamo jer mene to užasava a on smatra da im je dužan jer su porodica/familija.
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5881 • osudujem 81 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Nismo se niti dogovarili, ali cura i ja. A sada već muž i žena. Automatski smo se prilagodili pojedinim poslovima u kući. Ja kuham, a ona čisti i sprema. Ali bez onih glupih stereotipa da žena sve mor...
odobravam 484 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe....
odobravam 227 • osuđujem 2241 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3148 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije