Daj svoje mišljenje.
Nije mi krivo što pomaže njegovima, što ga zivkaju za svaku sitnicu. Krivo mi je što ga uzimaju zdravo za gotovo, što su večito nezahvalni, nikad im nije dosta i kao da mu ne daju prostora da ima svoj život (ako ih odbije, onda krene prebacivanje, pozivi, stvaranje osećaja krivice...) i na kraju se on i ja posvađamo jer mene to užasava a on smatra da im je dužan jer su porodica/familija.
