Daj svoje mišljenje.
Imam 31 godinu i za sada 0 planova da se udajem. Da li ću se ikad predomisliti? Sumnjam. Odrasla sam uz loš brak svojih roditelja i još u osnovnoj školi rekla neću biti u tom aspektu kao moja majka. Na to ćemo dodati činjenicu da su mi iskustva s muškarcima mahom loša, a pojedina užasna. Tek poneko je pozitivno i vredno sećanja. Nisam navikla da budem u vezi, nemam ih mnogo iza sebe, tako da mi je zaista najlakše da budem sama. Volim pažnju, seks i osećaj da sam voljena... Lepo je imati nekog, ali ne nauštrb sebe i svog mira. O svojim (ne)udavačkim planovima ne govorim okolo, ali odgovorim ako su baš zapeli da me ispituju. Svaki put se iznenadim samouverenosti i bezobrazluku osoba koje me agresivno ubeđuju da se ,,moram" udati i da je to za svaku ženu svrha. Neko ko me ne poznaje je već našao za shodno da se ,,brine" jer ću se navodno pokajati. Svoje životne izbore ne namećem nikome i zato ne dozvoljavam da meni iko nameće šta ću raditi sa svojim životom, vremenom, telom.
