Ispovesti

Lepo je videti radosne fotografije tuđih postignuća/uspeha, proslava. Međutim, nije zavist već neka tuga me stegne kad se setim, da nijedan moj važan događaj u životu, nije ispraćen od strane moje porodice iako sam imao želju da proslavimo. Nijedan rođendan, pa čak ni diploma nije proslavljena, bilo da je vezano za školovanje/obuke, koje sam samostalno finansirao. Budžetski student, budžetski master program. Inače i lošijeg sam zdravlja, tako da je bilo sve povuci potegni da se uskladi, a nije mi bilo lako. Verujem da nisam usamljen slučaj, ali zašto pojedini stvaraju porodice ako nisu u stanju da podrže i budu srećni za postignuća svojih najbližih. Ustvari, da li je to uopšte i porodica, to je možda bolje pitanje..