Ispovesti

Svako ko svesno pristane da bude ljubavnik/ljubavnica, za mene nije dobar čovek i tačka. Ja ne gledam ni kako se ko ponaša prema, meni već uopšteno. Ako si spreman da nekome podmetneš nogu, što ne bi sutra meni ili nekom drugom, opet? Kad neko nema empatije i ide svesno da ruši nečiji brak, porodicu ili vezu, za mene je teška ljigavština. Ja ne osuđujem one što se zaljube u zauzetu osobu, jbg, desi se, ali onaj ko iole ima malo mozga, savesti ili bilo čega ljudskog, neće da se petlja u tako nešto, pa sve i da je uzvraćeno. Najjače su mi one priče 'rekao/la mi je da im ne ide, da nisu dugo zajedno, ali žive zbog dece, ne može zbog ovog, onog da se razdvoji', aha kako da ne. Može, nego neće, izgovor. Jedino imam opravdanje za one koji su lagani da partner nema nikoga, pa ga šutnu kad saznaju, inače, ako ostaju, a znaju, takođe osuda. Tu sreće nema i sve se vrati pre ili kasnije.