Ispovesti

Ne znam kako mi je uspelo da od toliko finih momaka koji su mi prilazili, mi se dopadne baš onaj koji ne može biti moj. Onaj najgori, što najviše privlači. Znate onaj koji polako vreba. Predstavlja se kao prijatelj, bezopasan, poneki kompliment suptilan, saveti, uvek uslužan, zanimljiv, uvek tu. Koji polako ti daje signal da misli da si lepa. Koji se polako uvlači pod kožu. Iako ga inicijalno kulturno odbijaš, on ne odustaje. Steže obruč oko tebe. Dok ti jednog dana, pogrešnog dana, kada si sama, razočarana, snuždena, ne poklekneš. Jer on te toliko želi, u njegovin očima vidiš da te želi i predaš se postepeno. E onda kreće pakao. Jer taj narcis, hoće da te slomi. Uspeo je da te osvoji, ali nije dovoljno, mora da ti naplati, što se trudio, glumio, dok si ga odbijala, mora da ti vrati za ta poniženja, poniženjem. A ti, udarac na ego. Samo što ne pukneš. Ali dobro to kriješ, igraš njegovu igru ali na svoj način. Nećeš da dozvoliš da pobedi i da se sladi.