Imala sam dečka u Beogradu. Često sam išla kod njega. Kad god bih se vraćala kući i kad me isprati na autobus, kupio bi mi igračku na autobuskoj stanici. Bila sam tako srećna dok idem kući zagrljena sa tim igračkama. Igračke su sada u krevetu, vakumirane, sada već odavno bivši dečko - ko zna gde je. Ali zatvaranjem autobuske stanice u Beogradu, kao da sam opet raskinula sa njim. Toliko uspomena. Na toj stanici nikad nije bilo svađa, samo čista emocija. Odatle je već postojalo nedostajanje.
Ostavi svoj komentar
#247
Jednom sam, cekajuci red u supermarketu, veoma intenzivno prdnuo. Ljudi su pomislili da je negde iscureo amonijak i poceli da beze iz supermarketa.
odobravam 10820 • osudujem 472 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Nikad se nemojte družiti sa depresivnima, anksioznima, onima koji jedva imaju energije da dignu guz*cu ujutro iz kreveta - osim što će takvi jako naškoditi vašoj reputaciji, takvi će vas stalno gurati...
odobravam 131 • osuđujem 318 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe....
odobravam 240 • osuđujem 2415 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3167 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
