Daj svoje mišljenje.
Devedesetih, kada je retko ko imao pare, dešavala mi se situacija kao detetu neugodna: odem kod nekih drugara i drugarica i ako imaju lepu i skupu igračku, a ja bih htela da se igram malo, njihovi roditelji bi mi uzimali i davali one bedne lomove od igračaka. To me je bolelo, jer nikad nisam nikom igračku slomila, vaspitana sam da čuvam tuđe ko da je oko. Moji roditelji nisu bili takvi! Možda nismo imali za skupe igračke, ali su ta deca jela i krofne i palačinke i kiflice iz kujne moje mame.
