Devedesetih, kada je retko ko imao pare, dešavala mi se situacija kao detetu neugodna: odem kod nekih drugara i drugarica i ako imaju lepu i skupu igračku, a ja bih htela da se igram malo, njihovi roditelji bi mi uzimali i davali one bedne lomove od igračaka. To me je bolelo, jer nikad nisam nikom igračku slomila, vaspitana sam da čuvam tuđe ko da je oko. Moji roditelji nisu bili takvi! Možda nismo imali za skupe igračke, ali su ta deca jela i krofne i palačinke i kiflice iz kujne moje mame.
Ostavi svoj komentar
#388
decka sam prevarila, jednom :)
odobravam 1394 • osudujem 1935 • komentari 107
Detaljnije
Ispovest dana
Imam svoju malu firmu. Nas 8 radi. Pre par meseci je došla jedna gospođa, 35 godina. Plan je bio na godinu i nešto dok ne dođe koleginica sa porodiljskog. Radila par meseci i ja joj dignem platu za ko...
odobravam 316 • osuđujem 11 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 109 • osuđujem 1767 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4187 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
