Ispovesti

Pričao mi je poznanik o svojoj drugarici skroz ludu priču, koju nije do sada delio ni sa kim. Ona je dve godine starija od njega, bila je deo njegove ekipe. Nažalost, preminula je ove godine. Bila je u srednjim četrdesetim, daleko od vremena za bilo kakvu bolest, a ponajmanje smrt. Nisam je poznavala, naravno da mi je jako žao zbog nečije prerane smrti, ali po pričama o njoj nisam mogla da se otmem utisku da je svoje relativno kratko vreme na Zemlji provela dobro, zabavno, vredno pomena. Žena je za svojih 40 i nešto živela više nego što će većina nas proživeti i do 80. Neću vam pričati da svaki dan živite kao poslednji, to je potpuno nerealno. Međutim, treba više uživati u životu, šta god to za vas značilo. Stvarati uspomene. Čuvati sebe i ono što je vama važno. Jer jednog dana nikoga od nas neće biti. A zašto do tada ne bismo proveli najveći mogući broj dana u bar nekim malim prijatnostima. Nemamo 100 života na raspolaganju i 300 godina na bacanje.