Daj svoje mišljenje.
Mnogo mi je teško da održavam prijateljstvo sa nekada najboljom prijateljicom. Mislila sam da se to nama dvema nikada neće dogoditi. Razumem promenu, umor i prioritete ali nismo deca, obe smo u brakovima, obe imamo svoje živote ali otkad ima dete promenila je odnos prema meni i prema drugima koji nemaju dece.
O meni, mom životu i problemima nismo pričale godinama a ima ih, dok sam ja tu za nju u svako doba i za svaku temu. Pita ona ali ne sluša ili jedva čeka da nastavi o detetu. Kada je sa detetom, gotovo uvek usred moje rečenice krene da razgovara sa njim i tako više puta. Ok, malo dete zapitkuje ali nije uvek neodložno. Kad zaćutim ili nastavim njenu temu jer se osetim glupo, ni ne primeti da ništa o sebi nisam rekla. Ne viđamo se često, ne čujemo se ni svakodnevno, više ni na nedeljnom nivou ali ono što me udaljava je ovakvo ponašanje. Ne bih volela da je izgubim ali ne vidim kako prijateljstvo ovako može da funkcioniše. Kao u svakom odnosu, ne možemo samo uzimati.
