Radim u inostranstvu, od 7 ujutru do 8 uveče, bez slobognog dana, skoro cele godine sam bez prijatelja i porodice, kući idem samo leti. Pomogla sam mojima da izgradimo kuću, kupila plac za vikendicu, sada skupljam za auto, iskreno se borim, žensko sam i imam 26 godina i jako me rastuži činjenica koliko su ljudi zli. Podsmevaju mi se zbog posla, podjebavaju... Meni je ovo privremeno i odskočna daska, ali za dve godine ću imati dobar posao i studiraću psihologiju. Smatram da sam već uspela u životu jer sam borac i za sve sam se sama potrudila, ne dozvolite da sitne duše remete vašu harmoniju i vaše snove. Volite se, uživajte, borite se i mogu da vas poljube u gu*icu!❤️
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1768 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 35 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž ima sina iz prvog braka, koji već godinama studira u Kanadi. U Srbiji ima svoj stan koji izdaje (majka mu živi u Nemačkoj). Sada završava studije i planira da se vrati ovde, ali planira da živi sa...
odobravam 1347 • osuđujem 60 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4065 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije