Ispovesti

Žao mi je što sam odrasla u porodici gde sam jako rano shvatila da moram da imam svoj dinar i ne zavisim od muža. Zbog toga sam jurila da se odmah nakon faxa zaposlim, davala sve od sebe da napredujem na poslu ne bi li mi povećali platu kako bih mogla da budem nezavisna, jela se što sam ostala trudna kada sam zamalo dobila unapređenje, opterećivala sebe svakakvim pričama s posla tokom trudnoće i nakon porođaja. Kada sam se vratila na posao nakon nekog vremena shvatila sam da ništa nisam dobila time i da zbog tog posla nemam više toliko vremena da se posvetim detetu a on neće pamtiti materijalne stvari već moje vreme i pažnju pružene njemu. Od tada na poslu radim samo onoliko za koliko sam plaćena što sam i rekla šefovima kada su se požalili da moram više da se trudim. Žao mi je, kada sam davala sve od sebe drugi su brali moj trud i napredovali, a ja ništa.