Daj svoje mišljenje.
Kad se setim onih bubuljičavih metalaca sa smorenim facama iz perioda srednje škole, doživim napad smeha. Svi su izgledali isto. Skupe njih 9-10 klošara U PARKU, a jedan (što zna da odsvira samo A i C dur) obavezno ponese gitaru, neku odrpanu akustaru, i tako drombulja u tu drombulju nasumično, nenadano zavodeći najdeblju moguću klinku u kariranim pantalonama, raspalim martinkama i košulji iz koje kipti salo. Ja sam se družio sa jednim metalcem tada, pa me je par puta vodio. Meni je sve to bilo tako komično i voleo sam da ih zafrkavam. Bilo je tamo i žešćih pacijenata, bezbednosno interesantnih matoraca koji su muvali (i uspevali da smuvaju) te klinke prodavajući im kojekakve muzičke priče. Vrlo brzo sam prestao da izlazim sa tim mojim prijateljem jer me je smorilo. Godine su prošle, ali sada kada prođem uveče kroz "pančevački krug" i vidim neke nove klince (+iste one matorce džabalebaroše) isto obučene, na istom mestu, sa istim fizionomijama i 2l pivom koje dele, prasnem u smeh.
