Daj svoje mišljenje.
Oženio sam se, jer sam hteo da joj i na taj način potvrdim da sam ozbiljan i da želim da i ona sa mnom krene u Nemačku. I pre i posle toga mi je rekla da bi to želela i da hoće da me prati. Plan se promenio, jer je majki otkriven rak i nakon 3 mesecne borbe, rečeno nam je da nema više leka i da će od sada samo da ide na gore. Majka je izgubila snagu u nogama. Za tih 3 meseca moja žena ni na 2 minuta nije ušla u sobu kod majke i ni jednom je nije pitala kako je. Mene je 1 pitala kako sam da bi posle mog odgovora "iskreno, raspadam se zbog majke" krenula odmah da priča gde i kako će da čupa obrve... Brak nam je potrajao jos mesec dana, a završio se tako što smo spakovali kofer i taxijem zajedno otišli do njenih roditelja, da se pozdravim sa njima poslednji put. Tada se setim da se ona nije ni pozdravila sa mojim roditeljima, a odnos pre bolesti majke je bio super, po rečima i majke i žene. Danas, 4 meseca kasnije, i dalje ne mogu da poverujem sa kim sam spavao u istom krevetu.
