Ispovesti

Prihvatila sam kumstvo zato što odbijanje nije bila opcija. Prijateljstvo verovatno više ne bi postojalo i zbog toga što se naše porodice poznaju nisam mogla da odbijem. Prvenstveno mislim da sam pogrešila jer ta osoba nije dobar prijatelj, koliko god puta me je povredila pokušam da nađem opravdanje za nju ali ga nema, odgovor je jasan ona je materijalista i sve u životu gleda kroz korist. Kao drugo zna se da se nažalost danas od kumova očekuje da baš l€€€p poklon daju, nije nam najbolji period ali ajde i to ćemo izgurati. Kao treće imamo 21 god. Da li su to godine za tako važne odluke koje bi trebalo da donose odrasli ljudi, a donose ih razmažena mamina i tatina derišta. Kuma sam samo na papiru ne i crkveno. Mislim da će me ta moja “kuma” vrlo brzo izdati i pokazati pravo lice a ja više neću moći da ćutim i trpim da se neko ne bi uvredio ili “da se ne bi pričalo” . Nadam se da se i to na papiru može preškrabati, kad već ljudi ne mogu da se promene…