Odrasla sam u porodici gde roditelji nisu puno razmišljali imaju li uslova za decu, već ajde nek su živi i zdravi. Mene je neki inat i bes prema takvom životu terao da radim, školujem se i nešto postignem. Već godinama radim u struci i lepo zarađujem i uvek sam sve pomagala, a pogotovo sestre i brata. Rastužuje me, a i besna sam jer su isti kao moji roditelji. Nesnađeni, neambiciozni, nezahvalni i svi su im drugi krivi. Osećam da me iscrpljuju i finansijski i mentalno. Najradije ne bih nikog od svoje porodice više gledala.
Ostavi svoj komentar
#388
decka sam prevarila, jednom :)
odobravam 1394 • osudujem 1935 • komentari 107
Detaljnije
Ispovest dana
Imam svoju malu firmu. Nas 8 radi. Pre par meseci je došla jedna gospođa, 35 godina. Plan je bio na godinu i nešto dok ne dođe koleginica sa porodiljskog. Radila par meseci i ja joj dignem platu za ko...
odobravam 316 • osuđujem 11 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 109 • osuđujem 1767 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4187 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
