Kročio sam u 20te, stigle su me obaveze, moram tražiti posao, kuća postaje ko rupa bez dna, sve živo me odjednom stiglo a drugi očekuju da im budem desna ruka za sve i da sve što radim bude po njihovom. Tek će da bude gore ali gledam moje društvo i njihove odnose u porodici i kako žive. Svima njima je glava prazna. Meni se nonstop po glavi vrti šta pre i kako da ne bude većeg troška u budućnosti, da ne ostanem bez krova nad glavom. To me ubi, ide mi teško sve i borim se sam nekako ali onda dođu i svi oni me popljuju dodatno a nikad nisu bili u situaciji kao ja. Nikad nisu imali psihički teret i ovoliku obavezu. Samo igraju igrice po 6h dnevno na računaru i idu na kafe. Ja ako sednem na računar 1h da igram igrice osećam se grozno. Od nove godine sam hladan prema svima. Boli me uvo šta će mi reći, nisam sluga da živim tuđi život.
Ostavi svoj komentar
#308
Minut, dva pre nego što stigne račun, ja klisnem u klonju i ostavim drugare da reše situaciju.
odobravam 792 • osudujem 4568 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Susjedi otišli na svadbu i ostavili malu kćerku kod mene na 2 dana. Igrali smo se domina, napravio sam nam ručak, umutio sladoled, ljuljao sam je na ljuljački, išli smo šetati i kupio sam joj bojanku....
odobravam 244 • osuđujem 14 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ja na blagajni. Ja i djevojka s kojom sam par mjeseci. Uzimamo sladoled, piće i neke grickalice. Inače jako zaljubljen u nju. Krenem plaćati a kartica odbijena (nisam znao da sam dosegao limit), a ne...
odobravam 1959 • osuđujem 95 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kada sam spomenula da želim srediti sprat kuće za sebe (živim i radim u Sloveniji) roditelji i brat su me napali. Onda sam predložila da napravimo još jedan sprat, pa da imamo dva. Strašno su me izvri...
odobravam 3698 • osuđujem 51 • komentari 0
Detaljnije
