Daj svoje mišljenje.
Detinjstvo pamtim po ogromnom osećaju straha i nemanju kontrole zbog ponašanja mog oca. Evo sad je stigao kući i sedi u sobi, a ja uopšte nemam želju da izađem i sedim sa njim. Dosta je popravio svoje ponašanje kad smo odrasli, ali ne mogu da ne pomislim da je to zato što mi sad možemo da se odbranimo. Imam i teoriju pošto inače stalno brinem i nikad nisam opuštena, da je to jer mi je i detinjstvo bilo takvo. Prosto ti se mozak nabaždari tako i to ti ostaje.
